Zavičajni muzej Paraćin

2 weeks ago

Сретење - Дан државности СрбијеДан државности Србије је државни празник републике Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав.
Данашњи дан као дан државности и дан уставности, као и дан почетка борбе српског народа са слободу, представља један од најважнијих дана на културном, историјском и политичком календару Србије.

Хатишерифима из 1830 и 1833, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру османског царства, чиме је први део развоја српске државности завршен. Започет је рад на унутрашњој организацији државе и њене управе. Резултат тог подухвата је устав, који је написао новинар Димитрије Давидовић и који је сретењска скупштина у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, изгласала на Сретење, 15. фебруара 1835.год.
Прокламовање овог устава је запањило Европу, нарочито Истанбул, Беч и Москву, обзиром да су Давидовићу у писању устава као модел послужили највиши правни акт Француске и Белгије, најлибералнији тога доба. Сретењски устав је афирмисао вредности које су и данас актуелне, и могао би се уз незнатне промене и данас применити. Србија је тако формално – правно укинула феудализам, увела слободу кретања и настањивања, обавезу законитог судског поступка, равноправност свих грађана, и забранила ропство и кулук. Тиме је постављен темељ поштовању основних људских права, и законску заштиту истих. Српски језик је проглашен за службени језик кнежевине.
Бурна реакција великих сила, Русије, Хабзбуршке монархије и Османског царства (које нису желеле ''француско семе у српској башти''), као и незадовољство кнеза Милоша било којим ограничењем његовог апсолутизма, условиле су да овај устав буде суспендован, након само 55 дана колико је био на снази.
Иако први модерни устав Србије није заживео, његове тековине су значајне. Заснован на идеалима Француске револуције, утицао је на образоване људе тог времена, и тиме био нераскидиво уткан у развој модерне српске државе у 19. веку. ... DetaljnijeManje