Zavičajni muzej Paraćin је са корисником Dex Vericin.

1 day ago

Желимо да Вас упознамо са историјатом једне од најзначајнијих установа културе у нашем граду, Позориштем Параћин. У Параћину се 1905. године појавило уметничко друштво „Пролетер“, са секцијом, првим организованим обликом театра чије су представе и биле основ за касније формирање позоришта. Између два светска рата постојало је више позоришних дружина и секција. Позориште у Параћину за датум свога настанка узима 1. октобар 1926. године, дан када је основано Прво дилетантско позориште града Параћина. Један од најзаслужнијих људи за његово оснивање био је Десимир Милојковић. Он је био разводник на трећој галерији и статиста Народног позоришта у Београду, као и члан Драмске групе српских војника у Бизерти, а најпознатији је као један од власника фабрике бомбона. Када се вратио у свој родни град окупио је групу заљубљеника у „даске које живот значе“. На најстаријем сачуваном плакату записано је да се у хотелу „Гранд“ 6. новембра 1927. године у Параћину изводи представа „Коштана“ Боре Станковића у режији Тасе Бизетића, са Ангелином Поповић у главној улози. Премијере су се низале, на почетку су то биле једночинке: „Дугме“, „Кијавица“, „Мува“, а онда и комплетни позоришни комади: „Зона Замфирова“, „Сумњиво лице“, „Кир Јања“... Позориште је радило чак и за време Немачке окупације 1941 – 1945. Педесетих година XX века прераста у професионално, али тај статус задржава кратко: три–четири године. Шездесетих година прошлог века усељава се у технички и функционално опремљену зграду. У том периоду разбија се форма класичног театра, прихватајући авангардни талас настали су пројекти „Јонеска“, “Пинтера“, „Кеноа“ и „Саројана“. У следећој деценији започињу Октобарски сусрети позоришних аматера. Осамдесетих година XX века доминантан је био политички театар са темама које се баве друштвеним збивањима, а посебно његовим аномалијама и табу темама. Значајне представе су: „Мрешћење шарана“, „Кус петлић“, „Ружење народа у два дела“, „Оригинал фалсификата“... Гостовања професионалних глумаца у представама параћинског позоришта тада су постала пракса, али је оно остало отворено и за аматере и добро функционисало. На задовољство публике гостујући глумци су били: Михајло Викторовић, Бранислав Цига Јеринић, Злата Петковић, Жика Миленковић, Горан Султановић, Слободан Ћустић и многи други. Требало би поменути и имена других сарадника који су сваки у свом домену сарађивали са Позориштем Параћин, то су: Слободан Селенић, Синиша Ковачевић, Небојша Брадић, Јовица Павић, Андрија Ђукић, Зоран Христић, Славко Симић, Војкан Борисављевић, Борис Максимовић, Радомир Путник, Миомир Мики Стаменковић, Братислав Петковић, Светислав Басара... Све ово је допринело томе да се уметнички рад подигне на висок ниво. Позориште Параћин 1992. године прихвата организацију фестивала позоришних праизведби, по концепту групе српских театролога на челу са Слободаном Селенићем. За свој рад Позориште је награђивано многим одликовањима и признањима, а највећа је „Вукова награда“ за културу. Од оснивања до данас одиграно је преко 4000 представа и 201 премијера, широм земље и у иностранству. Остаће запамћена имена глумаца: Десимир Милојковић, Цвета Немец, Драган Ивановић, Драган Милчић, Боса Петровић, Рада Тоболар, Миле Нешић, Дука Јовановић, Ангелина Поповић, Сава Симоновић, Милан Срећковић, Чеда Јовановић, Баља Бранковић, Сека Павловић, Мика Саковић, Братислав Ђорђевић, Вита Живановић, Рашко Иванковић, Бата Лукић, Гордана Бањац, Светислав Минић, Гордана Михајловић, Живко Бошковић, Бока Обрадовић, Томислав Ђорђевић, Братимир Стеванић, Божидар Николић, Данијела Шошкић, Стеван Косовац, Марија Стеванић, Миодраг Глигоријевић, Тања Чолић...
Позориште Параћин је кроз деценије свога постојања мењало свој статус и назив, одолевало је многим изазовима, али је остало један од најзнаменитијих културних симбола нашег града.
Питање: Која представа Позоришта Параћин је Вама остала у најлепшем сећању? ... DetaljnijeManje

Zavičajni muzej Paraćin

3 days ago

Настављамо даље са текстовима о Другом светском рату, подсетимо се данас Априлског рата. Након војног пуча 27.03.1941. године и збацивања владе Драгише Цветковића ситуација за краљевину Југославију се драстично мења, Адолф Хитлер донео је одлуку о нападу на краљевину Југославију познатију као ,,Директива XXII” и издао наредбу о нападу. Нова југословенска влада коју је предводио генерал Душан Симовић гарантовала је Немачкој да је уговор остао на снази и да Југославија поштује споразум о приступу тројном пакту, за Адолфа Хитлера ова потврда није имала важност јер је сматрао да је утицај Велике Британије на југословенску владу велики, а самим тим и на одлуке које доноси. Ситуација у југословенској војсци 1941. године није била на завидном нивоу: није имала модерно наоружање, авијацију, механизоване јединице, тешку индустрију и под оружјем се налазило 600.000 војника, војни кадар се ослањао на технику ратовања која је постојала у I св. рату . Са друге Немачка са својим савезницима располагала је за напад са 52 дивизије, 2170 авиона и 870.000 војника који су били наоружани најмодернијим наоружањем и вођени високим моралом које је Осовина остварила војним успесима од 1939. до тада. Немачка је напала без објаве рата, у ноћи између 5. и 6. априла 1941. године немачке јединице су заузеле Сип на Дунаву. Шестог априла напад је кренуо из правца рејона Клагенфурта, Граца и Нађ Кањиже где се налазила II немачка армија под командом фон Вајкса која је имала задатак да продире у правцу Загреб-Београд- Сарајево. Југословенска војска нашла се у расулу, комуникација је била пресечена, мобилизација није била спроведена на целом простору државе, дезертерство хрватских политичара, генерала и војника је било масовно, фронт се распадао на свим странама, идеја новог Солунског фронта је пропала јер су немачке јединице пресекле пут према југу југословенској војсци. Ваздушним нападима командовао је Генерал-пуковник Александар Лер који је међу првим градовима бомбардовао Београд 6.4.1941. где је у том нападу страдало грађанство, али и институција од националног значаја Народна Библиотека у којој је изгорело на хиљаде докумената везано за историју српског народа. Немачке јединице 10. априла улазе у Загреб и један од идеолога и вођа усташког покрета Славко Кватерник у име Анте Павелића проглашава квинслишку творевину Независну државу Хрватску која је постојала до 1945. године, 13.4.1941. године немачке трупе улазе у Београд. Српска влада и врховна команда поред отпора које су пружали далеко надмоћнијем непријатељу донели су одлуку о примирју- војној капитулацији која је потписана 17.04.1941. године у згради посланства Чехословачке између Александара Цинцар Марковића и генерала Радивоја Марковића са југословенске стране и генерала фон Вајкса са немачке стране. Што се тиче Параћина у априлском рату треба рећи да су последњи авиони који су водили борбе са немачком авијацијом кренули са војног аеродрома у Давидовцу, немачке јединице ушле су 9.04.1941. године у Параћин и непосредно након окупације за градоначелника је постављен Јозеф Паулус локални фолксдојчер који је пре рата имао малу ткачку радионицу. ... DetaljnijeManje

Zavičajni muzej Paraćin

6 days ago

Као наставак приче везане за 27. март. 1941. а самим тим и почетак II светскoг рата на простору краљевине Југославије треба одвојити посебан део за Светолика Драгачевца- човека који је рекао НЕ Адолфу Хитлеру!
Светолик Драгачевац, пензионисани срески начелник из Параћина изазван споразумом који је потписан 25.3.1941. године донео је одлуку да напише писмо којим би се директно супротставио нацистичком вођи Адолфу Хитлеру. У свом писму навео је своје незадовољство које је изазвало нацистичко освајање европских држава и самим тим и споразумом који је потписала Краљевина Југославија. Истог дана послао је писмо следеће садржине:

„Нит правде прекинута је. Зацарила обест и сила. Велики тлаче мале и у својој осилости не познају Бога; немају душу. Крвожедни Хитлер хита да ни једна њива на ово земаљској кугли не остане засејана тугом и чемером. Ни наша напаћена отаџбина није поштеђена. Пружамо ти своју поштену руку али ти хоћеш и срце. У жељи да освајаш и тлачиш ти газиш оно што нам је кроз сва робовања и кроз векове било најсветије- газиш нам слободу и част газиш нам понос.
Теби Хитлере, Кајинов сине, ми деца великих отаца и дедова узвикујемо доста. Не слушаш ли, наићи ћеш на бодре мишице наше. Пролићемо ти крв и ногом ти аждајо стати на врат да се не дигнеш. Упамти да нас је можда Господ Бог одредио да код нас добијеш одмазду за сва недела. Упамти.“

Писмо је послато истог дана и 1.4.1941. године је стигло у Берлин. Након уласка немачке војске у Параћин 9.04.1941. године, Светолика Драгачевца су ухапсили Немци уз помоћ коју је Немцима пружио Јозеф Паулус, локални фолксдојчер, који је након доласка Немачке окупационе власти постао градоначелник Параћина. Драгачевац је прво одведен у затвор у Грацу, касније је пребачен у Матхаузен. За његову смрт 9.7.1941. године сматра се одговорним Ханс Хелм СС мајор, официр немачке војске који је након окупације Београда постао помоћник, потом и шеф Гестапоа на простору окупиране Србије.
Поред текстова којим се стално подсећамо на чојство Светолика Драгачевца треба додати на крају да га је СУБНОР сврстао у жртве нацистичког терора и да једна улица у Параћину носи његово име.

#digitalnasolidarnost #digitalizacijaukulturi #ostanikodkuće ... DetaljnijeManje