Zavičajni muzej Paraćin

3 days ago

Nastavljamo da prikazujemo rezultate istrazivanja zapadne obale Velike Morave. Ovom prilikom cemo obratiti paznju na materijalne ostatke i karakterisitke čuvene Vinčanske kulture, koja se razvila na ovim prostorima tokom maladjeg neolita. ... DetaljnijeManje

Zavičajni muzej Paraćin

6 days ago

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН- 08.08.1941.године погинуо је народни херој БРАНКО КРСМАНОВИЋ

КОСМАЈСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД дејствовао је самостално од 31.јула 1941.године, а до тада је био део Космајско-посавског партизанског одреда, формираног 7.јула 1941.године. У почетку је имао 94 борца, организованих у две чете. Средином августа Одред има четири чете, а у септембру 250 бораца. Овај одред је постигао велике успехе у борбама на релацији КОСМАЈ-СМЕДЕРЕВО-БЕОГРАД. Формирање Космајског партизанског одреда и почетак оружаних акција, привукли су пажњу окупатора; нарочито акција која се догодила 02.августа 1941.године, када је извршен напад на жандармеријску станицу у селу Стојнику. Партизани су тада држали збор у току кога је дошло и до сукоба са Немцима. Седам дана после овог догађаја, Одред се нашао у подножју Космаја, у шуми Гај. Једна група од девет бораца Младеновачке чете кренула је на задатак рано ујутру према Сопоту. На овој територији налазиле су се неке војне јединице које су се распале и поред оружја и опреме, на терену су оставиле и приличан број коња.

Немци су издали наредбу да се коњи предају њиховим органима у Сопоту али ова група бораца је успела то да спречи. При повратку приметили су кретање немачке моторизације и одлучили су да се склоне на Космај. Очекивали су да ће Немци проћи даље и отићи, међутим, они су опколили Космај. Бранко Крсмановић и Миливоје Радосављевић су били са патролом која је ишла према Великој Иванчи с циљем да се пробију до железничке станице у Копљару и возом продуже за Лазаревац. Патрола је близу Велике Иванче наишла на Немце и почела да се повлачи. Повлачећи се, наишла је на борце Младеновачке чете и заједно са њима кренула ка Космају. Приликом повлачења, Бранко и Миливоје су се одвојили са групом у којој су били командир чете Милан Милосављевић Жућа и комесар Јован Јерковић Радник. Они су сачекали Немце на блиском одстојању и онда отворили ватру. Од њих једанaест- четворица су погинула, а један од погинулих био је Бранко Крсмановић. Остала седморица успела су да се пробију следеће ноћи кроз непријатељски обруч. После блокаде која је завршена 12.августа, неколико погинулих бораца су били јавно изложени а касније сахрањени. У извештају Одреда о смрти Бранка Крсмановића пише следеће:

„Идентификовали смо 5 партизана из друге и 4 из бивше четврте чете, која се такође нашла због акције по питању коња код Космаја и повукла се у Космај за време борбе. Бранка нисмо нигде идентификовали. Знамо да су Немци накнадно донели у Сопот још три погинула партизана, али нисмо успели доћи до њих. Осим тога, било је случајева да је цело лице разнесено гранатама, а скидани су голи, тако да ни по оделу не може се препознати....“

Након опсаде Космаја, Сретен Жујовић је наложио Милени Борић да нађе и покуша да препозна погинуле борце. У Сопоту, међу погинулима који су били изложени, Милена Борић није препознала Бранка Крсмановића и Миливоја Радосављевића. Ни политички комесар Одреда није могао тачно да утврди који су борци погинули. Касније је Милена Борић у борцу који је сахрањен у Великој Иванчи, препознала Бранка Крсмановића, док се о Миливоју није ништа чуло. За Бранкову смрт веома се касно сазнало. Веровало се да је некако успео да се пробије кроз непријатељску блокаду Космаја и да ће се прикључити осталим члановима Главног штаба.

ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА проглашен је на Дан победе, 9.маја 1945.године. Данас име Бранка Крсмановића носи Академско културно-уметничко друштво Универзитета у Београду које је основано 1945.године и чине га четири ансамбла и представља једно од водећих културних друштава у Београду, затим основне школе у Доњој Мутници и Сикирици и улице у градовима широм Србије као што су Параћин, Јагодина, Ниш, Смедерево и Београд. Његова родна кућа у Доњој Мутници претворена је у спомен-музеј и отворена је за посетиоце од 1978.године. Завичајни музеј заједно са општином и основном школом у Доњој Мутници организује манифестацију „Бранкови дани“ почетком октобра и у наредном периоду биће освежена стална поставка за старе и нове посетиoце. ... DetaljnijeManje